Budući da ovaj sajt kao web prezentacije odgajivačnice pasa, ima i edukativnu, a ne samo promotivnu svrhu, rešio sam da se na sajtu nađe i ova stranica koja nije ni malo beznačajna, a za cilj ima da neke ljude edukuje o načinu na koji treba da kupe odnosno odaberu svog kovrdžavog bišona, iako članak kao članak praktično može da se odnosi i na kupovinu psa bilo koje rase.
Ono što me je navelo da napišem ovaj članak, je zapravo nešto što sam za deset godina bavljenja ovom rasom, odnosno psima, odnosno kinologijom, spoznao, a u poslednje vreme nažalost je uzelo maha i postalo je trend, a radi se o tome da ljudi masovno kupuju svoje pse na neadekvatan način, pa sam rešio da skrenem pažnju široke javnosti na neke stvari koje možda ljudi nemaju u svojoj svesni, a posebno ljudi koji se po prvi put susreću sa kupovinom psa.
Dakle, imati psa je jedna izuzetno ozbiljna stvar, koja sa sobom nosi određenu dozu odgovornosti, i činjenica je da onaj ko ima psa u svom životu ima obavezu, odgovornost, ali i trošak vise! E sad, kada ste već “prelomili” i rešili da kupite psa, i to rasnog psa da vidimo u sledećoj analizi koje su to greške potencijalnih kupaca, koje često prave pri izboru načina na koji će kupiti psa.
Osoba koja je čvrsto rešena da kupi rasnog psa, odlučuje se za tu određenu rasu pre svega zbog njenih karakteristika. Kada su u pitanju kovrdžavi bišoni, uglavnom razlozi koji se navode su to da je u pitanju mali pas, koji je idealan za stan, koji se ne linja i pas koji generalno nema intenzivan neprijatan miris, ali i to da će biti idealan član porodice, da će se lepo slagati sa svima, pa i sa malom decom. U suštini, želite da imate prefinjenog psa, koji poseduje određene osobine koje drugi psi nemaju. E to bišon zapravo i jeste. Veoma prefinjen pas, koji mnogo nudi ali mnogo i zahteva. Dakle, zaključak je da ste rešili da kupite BMW-a među psima, skupog psa, čije je održavanje skupo. E pa da vidimo kako onda neki kupci pomisle da BMW-a, mogu da kupe i plate po ceni YUGO-a 45?
Siguran sam da kada kupujete bilo šta, što u životu trebate da koristite u narednih deset, ili petnaest godina, bilo da je reč o automobilu, frižideru, televizoru ili trebate da renovirate kupatilo, najpre krenete da se raspitujete, pa da tražite, pa da malo usvojite znanje o datoj temi, pa tek onda da kupite. Ako sve to radite kada istražujete kupovinu automobila, onda kupovinu živog bića tek trebate da izdignete na još viši nivo, budući da je to živo biće koje će sa vama da živi godinama deceniju ipo, a možda i više od toga. Između ostalog, treba napomenuti da je cena veterinarskih usluga jednaka ili čak viša od cena lečenja kod privatnog lekara (pojam sa kojim se većina verovatno ponekada susrela), pa sigurno da ne želite da od neke prelepe stvari kao što je dolazak psa u vaš dom, dođete do toga da imate pakao u kome ćete većinu života sa tim psom provesti kod veterinara! Umesto života u raju, imati pakao, da li biste reskirali?
Kinologija kao disciplina, a ja bih rekao nauka, jednostavno nije za svakoga, a nažalost, svako ima pravo da se njome bavi. I tako, dolazimo do situacije da mnogi ljudi, imaju žeku Y i psa X, koje će pariti samo “eto tako”, jer bi to tako trebalo, neko im je rekao, neko im je preporučio. Uglavnom se tu navodi izgovor da to čine zbog “zdravlja ženke”. Prvo, ženka koja se nikad ne pari, odnosno koja se steriliše, će odživeti svoj život savršeno zdrava i nikada neće patiti što se nije ostvarila kao majka. A drugo, i ono što je još opasnije, jeste da se u funkciju kinologa i odgajivača, automatski stavlja osoba koja ama baš ništa ne zna o toj temi! Ovo je po meni nešto slično kao kada bi meni neko dao da vozim kamion, iako me niko za to nije obučio, pa bih verovatno na prvoj krivini doživeo sudar! Iako se u ovom slučaju sudar u faktičkom smislu neće dogoditi, verovatno da će se sudariti ona osoba koja postane vlasnik pasa iz ovakve kombinacije. Zašto se ljudi tako olako upuštaju u ovu vrstu odgoja, i zašto ne misle da nekim narednim vlasnicima tih pasa neće napraviti pakao od života, nikada mi neće biti jasno. Ono što je najveći problem, jeste u tome što osoba koja ima takvu ženku, uglavnom mužjaka nađe u “parkicu pored”, pri tome, ne znajući ni mane svoje ženke, a kamoli mane mužjaka. Ponajmanje ta osoba pomisli da li bi te dve jedinke trebalo ikada da se pare, a predstavu nema da li to može biti pogubno za njihovo potomstvo! Kreiranje novog života nije dečija igra i sa njom ne bi trebao da se bavi svako ko to poželi!
Kada kupujete psa od odgajivača, Vi ne kupujete samo psa od tog odgajivača, već kupujete sa tim psom i sav njegov minuli rad, zalaganje i pre svega znanje koje on poseduje, a to nije mala stvar! Kupiti psa od pravog odgajivača, zapravo znači da možete imati miran-san! To znači da ste se obratili osobi koja jako dobro zna, koje dve jedinke treba upariti. Jako zna sve pretke tim psima i bez potrebe da gleda u pedigre. Neće nikada pariti sa “Džekijem” iz komšiluka, samo zato što je on tu u blizini. Pravi odgajivač je osoba koja prelazi kilometre do adekvatnog priplodnjaka za svoju ženku, osoba koja ulaže u svoje znanje, osoba koja se maksimalno edukuje, koja prati rasu, koja jako dobro zna mane svojim psima, osoba koja ne šteni svoju ženku “eto tako”, osoba koja ima plan u odgoju i već unapred za nekoliko godina. Osoba koja nema non-stop legla, osoba koja vodi računa o svojim psima veteranima koji više nisu deo uzgojnog procesa, osoba koja donosi nove krvne linije, ulaže. I na kraju pravi odgajivač je osoba koja je ceo svoj život posvetila uzgoju pasa!
E sad, dolazimo do tog čuvenog pitanja, koje glasi zašto rasan pas ne može da košta 150, 200 i 300 evra? Odgovor je veoma jednostavan, zato što troškovi odgoja takvog psa daleko premašuju navedenu sumu! I znajte da niko, ali baš niko, na ovom svetu ne može da odgoji rasnog psa, zdravog psa, sa svim karakeristikama rase, za tu sumu.
Iako ne bih želeo da se ovaj članak predstavi u knjigovotsveni prikaz troškova jednog psa, želim samo da vam kažem da su troškovi jako veliki. Naime, odgovoran odgajivač, konkretno kovržavog bišona, svoju ženku najpre treba da kupi, plati, odgaji, za sve to vreme neguje, hrani, izvodi po izložbama, pređe kilometre i kilometre, plaća gorivo, putarine, prijave, koristi kvalitetnu kozmetiku, a sve to jako mnogo košta. Na kraju, kada dođe vreme parenja, takođe, treba odabrati pravog priplodnjaka, platiti naknadu na ime parenja, dobiti u leglu nekoliko štenaca, koje takođe treba vakcinisati. čistiti od parazita, platiti vađenje rodovnika. Vreme koje se utroši na psa, ne računam. Od toga kada leglo dođe na svet (tada odgajivač više i nema lični život, već je samo posvećen leglu) i toga da sa tim psom treba raditi na socijalizaciji, vežbati, uraditi ring dresuru, sate, dane i godine, provesti u kupanju, češljanju i friziranju.
Izgovor pri kupovini psa iz nekontrolisanog ili nedovoljno dobrog odgoja, čiji roditelji su lepi bišoni, ali nisu nikada išli na izložbe, je nešto nalik tome da Ronaldinjo nije najbolji igrač fudbala na svetu, već je to Žika iz Male Moštanice, samo je razlika u tome što Žika nikada nije bio ni na jednoj utakmici!
Čest izgovor koji kupci imaju, jeste da žele samo kućnog ljubimca, za sebe ili za decu, ali da psa ne planiraju da vode na izložbe, pa će se zato odlučiti za neku “jeftiniju soluciju” je ekvivalent tome da će kupiti polovan automobil koji baš i nije u najboljem stanju, samo zato što i ne moraju da se voze brže od 80 km/h u njemu! Titule roditelja nisu pale sa neba, svaka titula je dobijena nakon što je pas prezentovan kod međunarodnog ili nacionalnog kinološkog sudije, koji svojim znanjem, potpisom i pečatom garantuje da je ta jedinka pravi predstavnik svoje rase i da se dalje može koristiti u uzgoju!
Na kraju, kupovinom psa sumnjivog porekla, rizikujete mnogo i pomažete takvim ljudima koji nesavesno pristupaju odgoju da i dalje nastave da se bave svojim radom! Jedna od takođe veoma opasnih katergoija su ljudi koji se hronično i kontantno bave odgojem pasa, predstavljaju se kao odgajivači, a zapravo ih interesuje samo profit. Oglase takvih nazovi odgajivača možete pronaći često, pa se tako može videti da imaju štence preko cele godine, da su štenci od roditelja šampiona, vrhunskih krvnih linija, iako te roditelje nikada nećete videti niti na fotografijama, niti uživo, a razlog tome je najverovatnije što roditelji nisu ni u malo reprezentativnom stanju. Takvi nazovi odgajivači u poslednje vreme pri oglašavanju postaju sve maštovitiji, pa jedinke koje su previše sitne (narodski:zakržljale) oglašavaju sa prefiksom “mini”, pa tako imamo mini bišone, mini malterzere, mini pudle, ili jedinke za koje je evidentno da će da prerastu zvanični standard proglašavaju za “kraljevske”, pa tako u oglasima možete pronaći kraljevske bišone ili malterzere. Sve to za cilj ima da se prosečan kupac, koji nije informisan, niti kinološki osvešćen dovede u zabludu da će kupovinom tog psa imati nešto posebno, a zapravo, istina je sasvim drgačija.
Rase koje se na takav način odgaje, apsolutno i ne liče na rasu. Pa tako kovrdžavi bišoni koji su na takav način kupljeni, često zapravo i nisu u tipu rase, oni koji pri takvoj kupovini imaju malo više sreće, dobiju nešto što je u tipu rase ili da kažemo što asocira na rasu, ali najveći problem kod takve kupovine, nije u tome da li ćete dobiti psa koji je malo viši, malo duži ili mu je njuška nekarakterističnog oblika, već je problem da li će takav pas, biti zdrav, da li će imati oboljenje kolena, da li će ostati slep u šestoj godini, da li će imati oboljenje jetre, gastritis, jer se ne zna ko su mu pretci.
Genetika se prenosi sve do devetog kolena i pravi odgajivač u priplodu koristi samo jedinke za koje zna da su predci bili samo zdravi!
Pravi odgajivač će želeti da zna ko ste, za šta vam treba pas i kako će pas kod Vas da živi. Pravi odgajivač će vam uvek biti na raspolaganju za svaki savet, tokom čitavog života psa, za sve što vam bude trebalo!
Kada se govori o brendovima koji su u svetu stvar prestiža, kao što je Mercedes, Verace, Siemens ili sl, sve su to kompanije koje se bave različitim delatnostima, ali su poznate pre svega zbog toga što ih povezuje i preporučuje jedno – tradicija! Tako i pri odabiru svog odgajivača trebate voditi računa o njegovoj tradiciji, ali i preporukama. Najveća preporuka za jednog odgajivača jeste broj zadovoljnih kupaca. Takođe, jedna od bitnih preporuka je i taj koliko drugih odgajivača ima kupljeno psa od njega. Uspešnost jednog odgajivača kada prepozna drugi odgajivač, od njega kupi psa, izlaže i koristi u odgoju, znači da to ima neku određenu vrednost! Psi prodati na daleke destinacije takođe govore mnogo o tom odgajivaču i želji kupaca da kupe psa na udaljenom kraju planete I na kraju, znajte da pravi odgajivač ima jako mali broj legala, u toku godine jedno, do dva, nekada ni jedno, pa u zavisnosti od momenta koji potrefite, nekada će biti potrebno strpljenje da dobijete svog psa. Ali ne dozvolite da vas nestrpljenje izda i da zbog toga napravite neki brzoplet i nedovoljno promišljen potez koji posle može skupo da vas košta! Javite se pravom odgajivaču i pitajte ga kada će imati leglo i štenaca slobodnih na prodaju, budite strpljivi i dobićete ono što želite!
Srdačan pozdrav.
Miloš Kuzmanović
Odgajivačnica Made by Angel
© Ovo je autorski tekst, nastao u Novembru 2018. Zabranjeno je kopiranje teksta u celosti ili dela teksta i korišćenja bez dozvole mene kao autora. U svrhu novihskih članaka, na zahtev mogu dozvoliti korišćenje teksta u celosti ili delova teksta uz navođenje izvora. Za zahtev za dozvolu obratite se na mail milos-kuzmanovic@hotmail.com